Li­der De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić po­ru­čio je ju­če da De­mo­krat­ski front vo­di dva pa­ra­lel­na pro­ce­sa – s jed­ne stra­ne su me­dij­ski po­zi­vi na pro­te­ste, a sa dru­ge op­tu­žbe da De­mo­kra­te ra­de za Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i da će oti­ći sa nji­ma u ko­a­li­ci­ju.
– Za­mi­sli­te ste­pen te ko­mič­no­sti i neo­zbilj­no­sti, sa mo­rem bez­oč­nih ne­i­sti­na. Za­to sam dav­no re­kao i vi­dim da gra­đa­ni to pre­po­zna­ju i zdu­šno po­dr­ža­va­ju – bez li­der­ske i ka­drov­ske ob­no­ve, bez no­vih, či­stih i struč­nih po­je­di­na­ca ne­ma po­bje­da i ne­ma pro­mje­na. Ner­vo­za je pri­sut­na kod mno­gih zbog ve­li­ke po­dr­ške ko­ju uži­va­ju De­mo­kra­te i ko­ja ra­ste iz da­na u dan. Pri­rod­no je da vlast osje­ća opa­snost od De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re, ali za­što ta­kav ste­pen ne­ga­tiv­ne kam­pa­nje od ne­kih opo­zi­ci­o­nih struk­tu­ra vje­ru­jem da je ja­sno svi­ma. I za­to u ime De­mo­kra­ta, u ime De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re i svih gra­đa­na ko­ji nas po­dr­ža­va­ju tvr­dim i da­jem ri­ječ – sa DPS-om ne, i tač­ka. Ni­ti na lo­kal­nom, ni­ti na dr­žav­nom ni­vou, a oni­ma ko­ji nas na­pa­da­ju po­ru­ču­jem da zna­mo za ko­ga ra­de, ali ne­ka nam već jed­nom sa­op­šte ko­ja je ci­je­na tih uslu­ga – ka­zao je Be­čić za „Dan” .
Ka­ko je do­dao, „mi se vi­še ne­će­mo ba­vi­ti nji­ma, ba­vi­mo se pro­ble­mi­ma gra­đa­na i pre­da­no ra­di­mo na to­me da Cr­na Go­ra ko­nač­no pro­mi­je­ni vlast i do­bi­je onu ko­ja je istin­ski od­raz vo­lje gra­đa­na, ali i uva­žen fak­tor od stra­ne me­đu­nar­od­ne za­jed­ni­ce”.
– Svi po­ka­za­te­lji go­vo­re da smo na pra­vom pu­tu jer su De­mo­kra­te bu­duć­nost Cr­ne Go­re – is­ti­če Be­čić.
Osvr­nuo se i na si­tu­a­ci­ju u ko­a­li­ci­ji De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta i So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je. Ka­ko je re­kao, „u dr­ža­va­ma raz­vi­je­ne de­mo­kra­ti­je, u ko­ji­ma se vi­sok ni­vo po­li­tič­ke svi­je­sti i kul­tu­re sva­kim da­nom po­tvr­đu­je, što mno­ge na­še gra­đa­ne, ne­na­vik­nu­te na ta­ko ne­što, če­sto osta­vlja u ču­du, da se de­sio i dje­lić ko zna ko­jeg po re­du či­na ove dra­me ko­ju svo­jim po­na­ša­njem pi­šu dvi­je vla­da­ju­će par­ti­je, pi­ta­nje mo­guć­no­sti nji­ho­ve sa­rad­nje i ozbilj­no­sti bu­du­ćeg za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja, uop­šte se ne bi ni po­sta­vlja­lo”.
– Oče­ki­va­le bi se nji­ho­ve ostav­ke, a iz­bo­ri bi iz­gle­da­li kao pri­ro­dan i lo­gi­čan is­hod. Me­đu­tim, po­što je upra­vo za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vom du­go­go­di­šnjem čvr­stom za­gr­lja­ju ugu­še­na sva­ka po­mi­sao na Cr­nu Go­ru kao de­mo­krat­sku dr­ža­vu, ko­ja bi tre­ba­lo da na dje­lu po­ka­zu­je pri­vr­že­nost de­mo­krat­skim prin­ci­pi­ma, mi ras­pra­vlja­mo ko­li­ko je po­lju­lja­na nji­ho­va po­zi­ci­ja. Te svo­je po­zi­ci­je oni ni­je­su ste­kli pri­mo­ge­ni­tu­rom, već su na njih iza­bra­ni ili po­sta­vlje­ni ka­ko bi ra­di­li u naj­bo­ljem in­te­re­su gra­đa­na, i to ne sa­mo onih ko­ji su im da­li glas, već svih. Ko­li­ko su ih va­lja­no oba­vlja­li, naj­bo­lje mo­gu po­svje­do­či­ti sa­mi gra­đa­ni upo­re­đu­ju­ći svoj ži­vot­ni stan­dard sa­da i on­da kad je „eki­pa za bo­lji ži­vot” po­sa­đe­na u se­dlo – na­veo je li­der De­mo­kra­ta.
Sa­da je, ka­ko ka­že, na sce­ni kla­sič­na zlo­u­po­tre­ba pi­ta­nja NA­TO in­te­gra­ci­ja iza ko­je se skri­va­ju mno­gi.
– Jed­ni da bi pri­kri­li ka­ta­stro­fal­nu eko­nom­sko-so­ci­jal­nu si­tu­a­ciju, ne­po­sto­ja­nje re­zu­l­ta­ta na po­lju vla­da­vi­ne pra­va, dru­gi da bi ču­va­ju­ći svo­je po­zi­ci­je po­ku­ša­li da se re­vi­ta­li­zu­ju, a tre­ći da bi pod pla­štom no­ve blo­kov­ske po­dje­le i po­la­ri­za­ci­je Cr­ne Go­re po­ku­ša­li da ugra­be još ko­ju go­di­nu funk­ci­ja i pri­vi­le­gi­ja – za­klju­čio je Be­čić.
V.R.


NA­TO ni­je pre­či od opljač­ka­nih mi­li­o­na

Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka De­mo­kra­ta Alek­se Be­či­ća, „ne mo­že nam NA­TO bi­ti va­žni­ji od 800 mi­li­o­na ko­ji su is­cur­je­li kroz KAP ka­ko re­če pred­sjed­nik par­la­men­ta, de­se­ti­na mi­li­o­na ko­je se po­kla­nja­ju bra­ći, se­stra­ma, ku­mo­vi­ma i pri­ja­te­lji­ma, ne­im­ple­men­ta­ci­je iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva, sva­ko­dnev­nih uda­ra pre­mi­je­ra na par­la­ment kao pred­stav­nič­ki dom gra­đa­na, fik­tiv­nih anek­sa ugo­vo­ra, na­mje­šte­nih ten­de­ra, ne­za­po­sle­no­sti mla­dih”.
– Ne mo­že nam NA­TO bi­ti va­žni­ji ni od ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va, sva­ko­dnev­nih kri­mi­nal­nih ob­ra­ču­na, ko­rup­ci­je ko­ja cvje­ta na svim ni­vo­i­ma, po­lo­ža­ja rad­nič­ke kla­se, ras­pro­da­je na­še đe­do­vi­ne, za­du­ži­va­nja na­ših pra­u­nu­ka, ise­lja­va­nja lju­di na sje­ve­ru sa svo­jih og­nji­šta, de­va­sta­ci­je pri­rod­nih bo­gat­sta­va ili krat­ko re­če­no pu­sto­še­nja Cr­ne Go­re – upo­zo­ra­va Be­čić.
Ka­ko je ka­zao, uko­li­ko ne­ko sma­tra da ima va­žni­jih pi­ta­nja za Cr­nu Go­ru i da nam ih ne­ko dru­gi mo­že ri­je­ši­ti, on­da ima­mo raz­li­či­te mo­ti­ve ba­vlje­nja po­li­ti­kom.